Svajcarska - Bern

U
ovoj zemlji obilja, spokojnim životom živi oko 7,5 miliona stanovnika,
koji govore neki od četri službenih jezika: nemački, francuski,
italijanski i romanski. Istorija ove zemlje počinje 1291. godine kada se
mali kantoni udružuju radi odbrane. Valjda su zato, iz bezbrižne
sigurnosti usled neutralnosti zemlje, posmatrali oba svetska pokolja.
Iskoristili su to da oforme poseban umetnički pokret poznat pod imenom
Dada, 1916. godine. Tek 2002. godine ova zemlja je pristupila
organizaciji Ujedinjenih naroda. Zemlja banaka, satova, vojničkih
peroreza, sireva i čokolada, planina i jezera koje spajaju bešumni,
brzi, čisti i tačni vozovi.


Glečerska jezera se nižu poput igre staklenih perli. Još jedan od
simbola Švajcarske je cvet Edelvajs, koji raste na visinama iznad tri
hiljade metara. Da ne pominjemo simpatično kučence Bernardinca,
planinarskog spasioca, s burencetom rakije oko vrata, koje u današnje
vreme, sasvim nadekvatno, zamenjuju helikopteri. I mesto gde se, u
Ženevi, u "CERN-u" (Conseil Européen pour la Recherche Nucléaire)
izaziva veliki prasak, u pokušaju da se stvori "Božija čestica" (Hugs
bozen) u LHC-u (velikom hadronskom sudaraču). Pesimisto ovu mašinu
nazivaju mašinom sudnjeg dana. Eksperimenti su počeli traljavo i
nakratko su obustavljani. Razlozi su bili sasvim prozaični, neko je
pogrešno povezao kablove. Samo se nadam da su trezori banaka sigurni.
Stavio sam neku kintu tamo. Da se razmnožava...Da bude za čokoladice i
sireve...


fotografija: Vlada Paradinović

Naselja na mestu današnjeg Ciriha (Zürich) datiraju od vremena Kelta.
Ovde se nalazila i rimska tvrđava. Grad je švajcarskoj konfederaciji
priključen 1351. godine. Gradskom panoramom dominira crkva svetog Petra.
Crkvu krasi ogromni sat prečnika 8,7 metara i sasvim logično je najveći
ove vrste u Evropi. Narodni muzej poseduje zavidnu kolekciju uniformi,
etnografsku zbirku i drvene rezbarije.





"Sunce je bilo jako, zraci su se probijali kroz stabla duž
elegantne Bahnofštrase ulice, odbijajući se o izloge prodavnica i
stvarajući blokove senki na mestima, gde su se isprečile velike poslovne
banke. Bila je to ulica gde su se preplitali savršenost i novac,
sigurnost i drskost, odlučnost i frivolnost. "

(„Bormnov identitet“, Robert Ladlam)

Kao i jumak avanturističkog romana i filma, šetao sam pločnicima ovog
ljupkog švajcarskog grada. Bila je subota i na smaragdno zelenoj travi
ciriških parkova odmarali su se ljudi najrazličitijih godišta,
nacionalnosti i boja.






Poneki su jeli kobasice i pili pivo, a drugi samo „utapali pogled“ u
nesvakidašnjem plavetnilu ciriškog jezera. Jezera na 406 m.n.v.
Izduženog oblika, sa svojom širinom od 1-4 kilometara pre liči na mirnu
reku. Površine je 88,5 kvadratnih kilometara, a najveća dubina iznosi
143 metara. Cirih se nalazi na severozapadu jezera, na mestu gde ističe
reka Limat.



ovaj put odustao sam od pljačke banke












-love is in the air-
fotografije: Vlada Paradinović


I jedan od švajcarskih simbola sat je tu, ovaj put sastavljen od
zelenila i cveća. Sve je bilo idealno i savršeno čisto, umiveno, prava
„kičerica“ s razglednice.











Na gradskim ulicama na buvljoj pijaci prodavali su se antikviteti,
knjige, gramofonske ploče, ordenje, stara garderoba i ko zna čega tu još
nije bilo. Onako hendikepiran, s rukom u svežem gipsom, učinilo mi se
sasvim prikladno, da se odlikujem medaljom s ovdašnje pijace. Cena prava
sitnica, jedan švajcarski franak. I tako sam postao ponosni vlasnik
odlikovanja zemlje koja vekovima nije ratovala. Sam sam sebi ličio na
Boru Todorovića u kultnom srpskom filmu "Balkan ekspres". Samo je falila
postojena kantonalna garda, zvuci fanfare i govor gradonačelnika, pa
slika bude potopuna..





fotografija: Vlada Paradinović

Nastavio sam svoje razgledanje u već pomenutoj, Bahnofštrase ulici.
Katedrala s dva zvonika, čuvena Politehnička škola, crkva svete Marije
ukrašena Šagalovim kolažima. Masa ljudi sedela je u letnjim baštama
uživajući u kafi ili sladoledu. Ili su se tiskali po prodavnicama sa
markiranom robom, koje su već zahvatili letnji popusti. Cirih je
bankarski i modni centar švajcarske konfederacije. Nisam odoleo mirisu
koji se širio iz prodavnica čuvenih švajcarskih čokolada, a tamo me je
dočekao i vatromet ponude, široki spektar oblika i boja.







Kako odoleti ovakvom izazovu? Naravno video sam i ljubičaste krave, iako
su me prijatelji s podozrenjem gledali, dok sam im, s iskrenim
oduševljenjem, pričao o ovoj alpskoj specifičnosti. Slatki zalogaj Alpa,
čuvena švajcarska čokolada "toblerone", čiji su sastav oblik i
pakovanje patentirani još 1909. godine, prodaje se u obliku trouglaste
štangle s oštrim poprečnim presecima.


Oblik čokolade simbolizuje padine, useke i vrh švajcarskih Alpa. Sastoji
se od mleka, meda i badema, a čokolada je dobila ime po poslastičaru
Tobleru koji je na zamisao o novoj vrsti čokolade došao probajući
italijanski specijalitet torone.






Par tabli švajcarske poslastice volšebno je završilo u mom rancu u
zamenu za simboličnu količinu franaka. Onda predahnuh u malenom parku.
Roditelji s dečijim kolicima, ljubavnici, usamljeni ili slučajni
prolaznici, svi oni uživali su u prelepom julskom danu. Danu zbog kojeg
smo prevalili stotine kilometara s obala jezera Koma. Za one neupućene, u
Švajcarsku se ulazilo s šengenskom vizom. Od nedavno samo s pasošem.


fotografija: Vlada Paradinović

Iza ovog svakodnevnog sveta, vidljivog oku svakog stanovnika ove planete
postoji jedan skriveni, tajansvani. Brat je mio, ma koje vere bio. A
tek sestra. Našlo se ovde, u zemlji blagostanja, mesta za večno
nezadovoljne ljude. Švajcarska bajka. Šarolika politička paleta sabila
se na nevelikom prostoru, kineski disidenti, verske sekte iiranski
komunisti. I niko nikom nije smetao, i na ni na jednom licu nije bilo
ničeg drugog do osmeha.










Normalno, za zemlju, koja kao da je izašla iz Diznijevog studija. No,
nimalo nije bilo dosadno kao što sam očekivao. Karnevalsko raspoloženje i
šarm duhovitih žitelja ovog grada, koji je do skora, nosio epitet
„najboljeg mesta za život“, odmah me je „kupio“. Nažalost, došli smo u
pogrešno vreme da bi probali čuveni fondi. On se konzumira u dugim,
zimskim noćima.




Lugano, perjanica švajcarske države, rodno mesto legendarnog heroja
Vilijama Tela iz XIII veka. Pomenuti junak, švajcarski je odgovor na
našeg Kraljevića Marka. Pomenuti vitez svojom strelom je pogodio jabuku
koja se nalazila na glavi njegovog sina.






Grad se nalazi u kantonu Ticano, koji je ušao u sastav švajcarske države
1803. godine. Lugano leži na istoimenom jezeru, na kojem se nalazi
most, koji povezuje ovaj grad s Milanom. Zanimljivo je i malo poznato da
se u blizini nalazi mala enklava koja pripada italijanskoj državi.






Uspinjačom smo se od stanice, spustili u centar grada. Uživaloi smo u
sunčanom danu, na obalama istoimenog jezera. Stari grad krasi
monumetalna Piazza della Reforma s mnogobrojnim baštama. Nažalost,
ondašnji kelneri nisu osvetlali obraz. Na naš zahtev da nam donesu
ledenu nes kafu, pokušali su da nam „uvale“ znatno skuplju varijantu s
sladoledom. No malo su se zaneli, ne znajući na koga su se namerili.









Pomenutu kafu smo popili, a njima platili ono što smo naručili. Nimalo
vaspitano, reagovali su drekom i to uglavnom upućenom našem ženskom,
većinskom društvu. Kao da nedavno na tri ključne političke funkcije u
Švajcarskoj nisu došle žene, što je presedan u zemlji u kojoj su
pripadnice lepšeg pola dobile pravo glasa tek 1971.godine. Žene danas
čine 30 odsto poslanika u švajcarskom parlamentu.



Brzim, bešumnim, čistim i da sat naviješ tačnim švajcarskim vozom
stižemo u obližnji grad, Lokarno. Pravimo pauzu uz špagete i sjajni sivi
pino.








Ovaj gradić se nalazi na obalama jezera Mađore i nosi titulu
najsunčanijeg švajcarskog grada. Tokom Srednjeg veka bio je poprišta
megdana između biskupa od Koma i vojvode od Milana, koji ga osvaja u XIV
veku. U švajcarsku konfederaciju ulazi 1512. godine.





Od 1803-1878. godine je prestonica kantona Ticino. Kastel Viskontio
potiče iz XII veka, kada ga je izgradila porodica Oreli. Godine 1342.
prelazi u vlasništvo milanske porodice Viskonti. Oštećen je prilikom
prelaska u švajcarske ruke.















P.S. Da nije ni u Švajcarskoj sve
ljubičasto, pardon ružičasto, dokazuje jedna crtica iz štampe. Nedavno
je s dna Ciriškog jezera izvučena gomila urni s pepelom osoba koji ovamo
odlaze radi eutanazije. Pitanje je da li bi se ovakav vandalizam i
otkrio da nekim čamdžijama nije pala cirada i potonula. A Švajcarci k'o
Švajcarci, nisu mogli da kupe novu, već zaronili. I našli šta nije
trebalo!