Vekovna i do kraja nerazjašnjena priča o graditeljstvu violina traje još uvek u bezvremenoj radionici u Bruklinu, nastavljajući misiju kristalnog zvuka preko dvorana Karnegi hola i Centra Linkoln sve do Kremone, rodnog Stradivarijevog mesta. Graditelj violina čitaocu otvara vrata izolovanog i fascinantnog carstva muzike, muzičara i zanatskog umeća koje ponire u suštinu umetničke kreacije i sveta umetnosti.
„U našem lažnom, lagodnom svetu brze hrane uzbudljivo je saznati da stari zanat građenja violina još postoji u Bruklinu. Džon Markeze, jedan od američkih najboljih publicista, istražuje život Sema Zigmuntoviča, retro-profesionalca spretnih umetničkih prstiju Antonija Stradivarija. Graditelj violina sadrži čaroban, dubok i elegantan pogled na trajnu težnju za postizanjem visokog kvaliteta u savremenom društvu, u kojem se stvari kupuju da bi se bacile." – Daglas Brinkli, univerzitetski profesor istorije, autor knjige Veliki potop.
„Zavodljivo razmišljanje o povezanosti - i napetostima - između umetnosti, zanata i struke." – Publishers Weekly.
Violina izaziva u čoveku nešto što nijedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo. To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan drugi instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. Građenje violine rukama jednog čoveka, od početka do kraja, takođe je slično čudu.
„U našem lažnom, lagodnom svetu brze hrane uzbudljivo je saznati da stari zanat građenja violina još postoji u Bruklinu. Džon Markeze, jedan od američkih najboljih publicista, istražuje život Sema Zigmuntoviča, retro-profesionalca spretnih umetničkih prstiju Antonija Stradivarija. Graditelj violina sadrži čaroban, dubok i elegantan pogled na trajnu težnju za postizanjem visokog kvaliteta u savremenom društvu, u kojem se stvari kupuju da bi se bacile." – Daglas Brinkli, univerzitetski profesor istorije, autor knjige Veliki potop.
„Zavodljivo razmišljanje o povezanosti - i napetostima - između umetnosti, zanata i struke." – Publishers Weekly.
Violina izaziva u čoveku nešto što nijedan drugi instrument ne može, nešto izuzetno, čarobno i dirljivo. To su Bahova matematička čuda, jecaj ciganske melodije, Betovenovo dostojanstvo puno bola u Koncertu u C-duru. To je Isak Štern koji svira uspavanku. To je nešto najbliže ljudskom glasu. Nijedan drugi instrument nije obavijen tolikim slojevima mita i nauke. Građenje violine rukama jednog čoveka, od početka do kraja, takođe je slično čudu.
